- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Бихаћко-петровачка епархија
- Погодака: 3271
Црква Успенија Пресвете Богородице у Губину је парохијски храм Губинско-врбичке парохије у Бихаћко-петровачкој епархији. Црква је саграђена 1883. године, а према подацима које је прикупио Јован М. Бабић, освећење цркве обавио је 29. августа 1929. године, Митрополит дабробосански Петар Зимоњић.
Страдање цркве и парохијана
Парох губински, 1941. године био је отац Ристо Ћатић, кога су усташе са 12 парохијана заклале у Сухачи код Ливна и бациле у jаму. Црква је оштећена је 1943. године од бомбардовања њемачке авијације, а обновљена је 1976. године. Опет је оштећена у току рата 1994. године и у току је њена обнова [1].
Референце
- Протојереј Жељко Ђурица, Епархија Бихаћко-петровачка - парохија Лијевањска: Прослава црквене славе у Губину, 30 август 2009.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Бихаћко-петровачка епархија
- Погодака: 3483
Црква Светих царева Константина и Јелене у Стекеровцима код Гламоча је православни филијални храм друге Гламочке парохије у Бихаћко-петровачкој епархији. Прва Света Литургија у новоизграђеној цркви светога Цара Константина и Царице Јелене је служена у недељу 8. по Духовима 2010. године. Свету Литургију су служили протонамјесник Слободан Кљајић и ђакон Срђан Белензада. На Литургији је присуствовало око стотињак вјерника [1].
Референце
- Бихаћко-петровачка епархија, Служена прва литургија у Стекеровцима код Гламоча, 22. јул 2010.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Бихаћко-петровачка епархија
- Погодака: 3550
Црква Светих апостола Петра и Павла у Вагану је православна црква у Бихаћко-петровачкој епархији, подигнута на мјесту неке старе хришћанске цркве (старо црквиште). На овом локалитету је вјероватно раније постојало више цркава у различитим историјским периодима.
Страдање цркве
Црква је 1941. године запаљена од стране усташа. Од 1972. до 1975. године вршена је само дјелимична обнова спаљеног храма, односно само израда кровног покривача. Нажалост, након окупације Општине Гламоч од хрватске војске 1995. године почињу додатна оштећења, иначе, већ поприлично оштећеног храма. Свему овоме највише је допринијео НАТО, који је у непосредној близини храма подигао своју базу и полигон под називом Барбара. Тек затварањем овог полигона и дјелимичног повлачења НАТО-а с Гламочког платоа могло се прићи храму и могла се сагледати његова потпуна и цјеловита ситуација.
Од 2004. године теку припреме за обнову храма [1].
Референце
- 1. Епархија бихаћко-петровачка, Цркве – Храм Светих апостола Петра и Павла - Ваган .
Напомене
- Чланак је преузет са званичног сајта Епархије бихаћко-петровачке, одобрен и благословен од владике Хризостома.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Бихаћко-петровачка епархија
- Погодака: 3441
Црква Светог пророка Илије у Рорама је православна црква која припада Гламочкој парохији. Подигнута је шездесетих година прошлог вијека на темељима некадашње цркве – брвнаре. Била је понос и светиња цијелог краја. У минулом отаџбинском рату, са страдањем народа страдала је и сама црква – опустошена је и девастирана, а звона су јој однешена.
Крајем 2006. године покренута је акција прикупљања средстава за обнову цркве [1].
Референце
- Српска православна црква: Апел за обнову Цркве Светог пророка Илије у Рорама, 27. децембар 2006.
- Детаљи
- Аутор: Милан Синобад
- Категорија: Бихаћко-петровачка епархија
- Погодака: 3530
Спомен капела мученички пострадалих Срба у комплексу Манастира Веселиња код Гламоча озиданан је 1991.године са костурницом за стотине на најсвирепији начин масакрираних Срба Гламоча од стране хрватских усташа 1941 године. Те 1991.године вађени су из бездана и скупљани са других масовних стратишта скелети и кости побијених и у јаме бачених Срба. Истовремено, грађена је и спомен храм. Све је то трајало до пред сами долазак Његове Светости Патријарха српског Господина Павла у Гламоч, односно у манастир Веселиње, 9.августа 1991.године. Сигурно се Гламочани сјећају ток величанственог дочека Његове светости.
Сутрадан, 10. августа 1991. године послије свете литургије отслужено је опјело за све невино побијене и у јаме бачене Србе, а потом су њихове мошти положене у крипту спомен костурнице. Ваљда уморни од цјелољетног рада чланови Одбора за изградњу спомен храма једноставно су исчезли. У том је дошао и рат и остаде дјело недовршено. Нико се више није сјећао да су у костурници спомен храма мошти толиких стотина Срба, а међу њима и двојице свештеномученика гламочких Мирка Стојисављевића и Симе Бањца. Залагањем нашег архијереја – Владике Хризостома, ако Бог да и ово ће се довршити и довести у достојантво које и припада једном спомен храму. Завршни радови су у току. Освећење овог спомен храма очекује се вјероватно у току идуће 2010.године о 20-годишњици Епархије бихаћко-петровачке [1].
Галерија
Референце
- 1.^ Живе речи утехе: Спомен Костурница у Манастиру Васељењу, 12. октобар , 2009
Поткатегорије
Далматинска епархија
Далматинска епархија је једна од 34 епархије Српске православне цркве. Основана је за вријеме француске владавине у Далмацији, након укидања Млетачке републике. Указом Наполеона I Бонапарте из 1809. године, одобрене су одлуке задарске скупштине о оснивању самоуправне српске епархије у Далмацији. До тог времена, ови српски простори били су у саставу Дабробосанске митрополије. У склопу епархије, налазе се четири архијерејска намјесништва: архијерејско намјесништво сплитско, шибенско, книнско и бенковачко. Надлежни архијереј је епископ далматински Фотије, а сједиште ерархије се налази у Шибенику.