Презиме Тишма има дубоке корене у Далмацији и Лици, са посебним присуством у местима као што су Кистање, Ивошевци и околина Доњег Лапца. Ова породица традиционално слави Светог Јована Крститеља, што указује на заједничко порекло и породичну повезаност.
Према доступним изворима, презиме Тишма се помиње у различитим местима:
За Тишме у Лици претпоставља се да потичу из Далмације, те се након сеоба око 1700. године део ове породице населио у поједина места у Лици, настављајући да слави исту крсну славу.
Реч „тишма“ може да означава тиску, навалу, вреву или гужву, што указује на њено порекло из народног језика са значењем повезаним са густином и тескобом „Тишма“ – Језикофил, доступно на: https://jezikofil.rs/tisma/ (приступљено 4. априла 2025).. Према неким истраживањима, презиме Тишма потиче од мађарске речи "tiszta", што значи "чист". Међутим, ова етимологија није потврђена у свим изворима и може бити предмет даљих истраживања.
Важно је напоменути да се презиме Тишма јавља и у другим деловима бивше Југославије, што указује на могуће миграције и ширење породице током историје.
Тишме у Далмацији почетком 18. века
Један од најранијих писаних извора који сведочи о присуству породице Тишма у Далмацији јесте Млетачки катастар из 1709. године, сачуван у оквиру пописа провинције Далмације под управом Млетачке Републике. У овом документу, презиме Тишма се помиње у селу Ивошевци, где је забележен Новак Тишмић (Nouach Tismich di Iuoseuzi), као земљопоседник. Његово имање у месту Горње Биовичино село обухватало је 2 кварте и 147 таволе земље (око 1/4 хектара). Новак Тишмић се такође помиње у попису за Рудеље и Шупљу Цркву, где је уписано да је поседовао имање површине 2 кампе, 2 кварте и 194 таволе (око 1 хектара) Marko Rimac, Zadarsko okružje na Mletačkom katastru iz 1709. godine: Treći dio – Gornji kotar, Državni arhiv u Zadru, Zadar, 2012..
У Ивошевцима је почетком 18. века пописано пет домаћинстава Тишмића, са укупно 51 чланом. Богдан и Милован, синови покојног Радојице, били су уписани као главе одвојених домаћинстава, Богданово је бројало 15, а Милованово 6 чланова. Њихова имања износила су 31 кампу и 3 кварте (око 11,6 хектара), односно 37 кампи (око 13,5 хектара). Новак Тишмић, син покојног Вуке, водио је домаћинство са 7 укућана и поседовао 35 кампи и 168 таволе земље (око 12,9 хектара). Сличне размере било је и домаћинство Радована, сина пок. Радоја, такође са 7 чланова и земљом од 39 кампи (око 14,2 хектара). Најбројније домаћинство имао је Јован Тишмић, син пок. Радка, са укупно 16 чланова. Његово имање обухватало је 31 кампу, 3 кварте и 4 таволе (око 11,7 хектара) [нп. 1].
 |
 |
Напомене
нп. 1, У Млетачком катастру за подручје Далмације из 1709. године, користио се посебан систем мерења површине земљишта заснован на такозваном падованском кампу. Према том систему: 1 кампа ≈ 3.655 m² = 4 кварте = 840 тавола, 1 кварта ≈ 914 m² = 210 тавола и 1 тавола ≈ 4,3524 m².