| Барска кока | ||
![]() |
||
| Систематика | ||
| Царство | Animalia | Животиње |
| Тип | Chordata | Хордати |
| Подтип | Vertebrata | Кичмењаци |
| Класа | Aves | Птице |
| Ред | Gruiformes | Ждралови |
| Породица | Rallidae | Барске коке |
| Род | Gallinula | – |
| Биномијална номенклатура | ||
| Gallinula chloropus (Карл Лине, 1758) | ||
| Ареал врсте | ||
![]() |
||
Барска кока или зеленонога млакуша (Gallinula chloropus) је врста птице селице из породице Барских кока (Rallidae). Омања барска птица; дужине тијела до 32 cm и распона крила до 55 cm, може тежити до 500 грама [2]. Познаје се по црвено-жутом кљуну, црвеној плочици "лиси" на челу и бијелој површи испод репа, којим карактеристично трза док плива [3]. Перје је плаво-црне боје, рубови крила бијеле боје. Ноге су јој зелене и по њима носи име зеленонога млакуша.
Нерадо лети. У лету јој висе ноге. Плива веома добро и грациозно. Током пливања клима главом и репом, а са времена на вријеме загњури. Узнемирена трчи по површини те се онда диже из воде. Не окупља се у јата.
Живи у готово цијелој Европи, осим на сјеверу, Средњој и Сјеверној Америци, Бразилу, Аргентини, Азији, Филипинима, Мадагаскару и Конгу. Селица је, иако неке зимују код нас [2]. Пребива у мочварама, на рижиним пољима, и јарцима окруженим рогозом, односно у зараслим низијским и брдским воденим стаништима. Храни се воденим биљем, пужевима, шкољкама и инсектима.
Гнијездо ради од стабиљка рогоза, траве и лишћа, на обали у заклону од грмља трске или шаша. Понегдје прави пловећа гнијезда или се гнијезди у напуштеним гнијездима барских птица. Гнијезди се у прољће и љети. Женка снесе 5-9 бијеложутих јаја с тамном мрљама те заједно са мужјаком сједи на јајима 22 дана. Заједно се брину о младима који постају самостални након 35 дана [3, 4].
Опис врсте
Нарасте од 27 до 31 cm. Кљун је масиван и црвен, са жутим врхом. Лиса црвена. Глава, врат, прса и доњи дијелови су црни, горњи дијелови тамносмеђе-зеленкасти. Ноге су средње дужине, зелене с црвеном подвезицом изнад кољена. Широка неправилна бијела црта преко страна тијела. Реп је тамносмеђ и лагано уздигнут. Подрепно перје је бијело, раздјељено на два дијела попречном црном цртом. Млади су смеђи, с кљуном и лисом смеђе-зеленкасте боје [4].
Видјети још
Референце
- 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
- 2.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
- 3.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5, архивирано 16.10.2015.
- 4.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон, стр. 184

