Барска кока
Млакуша. Фотографија је преузета са википедијне оставе
Систематика
Царство Animalia Животиње
Тип Chordata Хордати
Подтип Vertebrata Кичмењаци
Класа Aves Птице
Ред Gruiformes Ждралови
Породица Rallidae Барске коке
Род Gallinula
Биномијална номенклатура
Gallinula chloropus (Карл Лине, 1758)
Ареал врсте

Барска кока или зеленонога млакуша (Gallinula chloropus) је врста птице селице из породице Барских кока (Rallidae). Омања барска птица; дужине тијела до 32 cm и распона крила до 55 cm, може тежити до 500 грама [2]. Познаје се по црвено-жутом кљуну, црвеној плочици "лиси" на челу и бијелој површи испод репа, којим карактеристично трза док плива [3]. Перје је плаво-црне боје, рубови крила бијеле боје. Ноге су јој зелене и по њима носи име зеленонога млакуша.

Нерадо лети. У лету јој висе ноге. Плива веома добро и грациозно. Током пливања клима главом и репом, а са времена на вријеме загњури. Узнемирена трчи по површини те се онда диже из воде. Не окупља се у јата.

Живи у готово цијелој Европи, осим на сјеверу, Средњој и Сјеверној Америци, Бразилу, Аргентини, Азији, Филипинима, Мадагаскару и Конгу. Селица је, иако неке зимују код нас [2]. Пребива у мочварама, на рижиним пољима, и јарцима окруженим рогозом, односно у зараслим низијским и брдским воденим стаништима. Храни се воденим биљем, пужевима, шкољкама и инсектима. 

Гнијездо ради од стабиљка рогоза, траве и лишћа, на обали у заклону од грмља трске или шаша. Понегдје прави пловећа гнијезда или се гнијезди у напуштеним гнијездима барских птица. Гнијезди се у прољће и љети. Женка снесе 5-9 бијеложутих јаја с тамном мрљама те заједно са мужјаком сједи на јајима 22 дана. Заједно се брину о младима који постају самостални након 35 дана [3, 4].

Опис врсте

Нарасте од 27 до 31 cm. Кљун је масиван и црвен, са жутим врхом. Лиса црвена. Глава, врат, прса и доњи дијелови су црни, горњи дијелови тамносмеђе-зеленкасти. Ноге су средње дужине, зелене с црвеном подвезицом изнад кољена. Широка неправилна бијела црта преко страна тијела. Реп је тамносмеђ и лагано уздигнут. Подрепно перје је бијело, раздјељено на два дијела попречном црном цртом. Млади су смеђи, с кљуном и лисом смеђе-зеленкасте боје [4].

Видјети још

Референце

  1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
  2. 2.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3
  3. 3.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5, архивирано 16.10.2015.
  4. 4.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон, стр. 184