Мирко Королија (Кистање, 9. септембар 1886 – Шибеник, 10. јул 1934) књижевник и политичар.
Мирко Королија је рођен у Кистањама у Буковици гдје је завршио основну школу. У Задру уписује „Цесарско Краљевску Велику Гимназију“ гдје почиње писати пјесме, а прве стихове објављује већ 1898. године у Невену Јове Јовановића Змаја. Професор матерњег јеазика му је Владимир Назор. У Прагу Королија завршава правни факултет на којем стиче звање доктора правних наука. У то вријеме објављује у свим значајним српским и хрватским часописима. Од 1912. године службовао је у Кистањама, а потом у Задру до 1919. године када је постављен за секретара Министарства просвјете у Београду.
Бављење политиком је започео 1921. године у чланству Југославенске напредне националне омладине, а од 1922. је предсједник Директоријума Организације југословенских националиста, Орјуне. Од 1925. године све је мање политички активан али и даље пише текстове у Орјунином листу Побједа. За управника Обласног народног позоришта у Сарајеву постављен је 1928. године. Од 1930. године у Политици објављује серију путописно-репортажних текстова о крајевима и народу сјеверне Далмације, Приморја.
Дјела
- Песме, 1914.
- Зидање Скадра, лирска драма, премјерно приказана у ХНК у Загребу, 1920.
- Нове песме, 1930.
- Песме, Српска књижевна задруга, Београд 1933.
- Изабрана дела, приредио Јован Радуловић, Српска књижевна задруга и БИГЗ, Београд 1996.
Литература
- Љетопис Српског културног друштва „Просвјета“, свезак три, Загреб 1998.