Гошић

Детаљи: Категорија: Буковица; Објављено: 10 Јануар 2011; Погодака: 4922

Гошић је село у северној Далмацији, у области Буковице, које административно припада општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији, Хрватска. Смештено је уз регионални пут који повезује Ђеврске, Добропољце и Бенковац, те је некада представљало важну везу између две општине, Книнске и Бенковачке Борислав Шарић, Буковица и Котари ; Београд (1998), Завичајни клуб Ђеврсачког краја "Сава Бјелановић", Cobiss.sr-id: 13268096. Од Ђеврсака је удаљено око 4 километра северно-северозападно, а од Кистања приближно 10 километара западно. У прошлости, село је припадало општини Книн, све до административних промена током друге половине 20. века.

Демографија

Подручје Буковице било је насељено претежно српским становништвом пре, а нарочито током Османске и Млетачке управе. Након протеривања Османлија крајем 17. века, у овај крај су се доселиле православне породице, што је утемељило село Гошић као српску насеобину. Први званични пописи из доба Аустро-Угарске бележе постојање села, те је 1857. године Гошић имао 116 становника. До краја 19. века број становника порастао је на око 186 (1890), односно 199 православних душа према црквеним подацима из 1885. године припремио Слободан Зрнић, Епархија далматинска 1885. године (парохије, цркве, број православаца по насељима).. Село је већ тада у 19. веку било стабилно насељено. Током прве половине 20. века број становника досегао је врхунац, те је 1931. године пописано 253 житеља.

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005:

1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.
116	0^{[нп. 1]}	135	158	186	226	230	253	230	238

Према попису из 1991, село Гошић је имало око тридесетак домаћинстава, у којима је било 107 становника, од чега 106 Срба и 1 остали, а без Хрвата и Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:

Година	Укупно	Срби	Хрвати	Југословени	Остали
1961.	210	-	-	-	-
1971.	158	158	-	-	-
1981.	116	105	-	10	1
1991.	107	106	-	-	1

Ратне околности средином 1990-их довеле су до наглог демографског слома. После операције „Олуја“ 1995. готово целокупно становништво напушта село. Наредни попис 2001. бележи свега 24 становника, што чине углавном старије особе које су преживеле рат или се међу првима вратиле. До 2011. број се делимично повећао захваљујући повратку избеглица: те године пописано је 46 становника, искључиво повратника српске националности. Ипак, овај број укључује и лица пријављена у месту а можда одсутна, док је стварно присутних било око 22. Демографски опоравак је остао веома ограничен, те према попису 2021. у Гошићу живи свега 20 становника, што је мање од једне петине предратне популације. Ови показатељи илуструју драстично опустошење села услед ратних дешавања и недовољног повратка млађег становништва.

Презимена из Гошића

Становници Гошића традиционално су православни Срби, досељени у Буковицу претежно током 17. и 18. века у време млетачке власти. Више српских родова опстајало је у селу током векова, а попис презимена из 1948. године бележи четири главне породице: Борак (121 особа те године) , Жежељ (60 особа), Егић (8 особа) и Летуница (8 особа) припремио Слободан Зрнић, Порекло презимена, село Гошић (Кистање).. Напомена „присутни у 18. веку“ уз нека од ових презимена сведочи да су ти родови настањени у Гошићу још од 1700-их година. Породица Борак била је најмногобројнија, те су њени чланови чинили окосницу села генерацијама.

Борак — Православци, славе Св. Стефана (присутни у 18. веку)
Жежељ — Православци, славе Св. Георгија (присутни у 18. веку)
Лежаић — Православци, славе Св. Стефана (пар породица слави Св. Јована)
Летуница — Православци, славе Св. Јована (присутни у 18. веку)
Егић — Православци, славе Св. Николу

Ђеврске и Гошић у хабзбуршком катастру из 1827. године

Према катастарским картама Хабзбуршке монархије, Ђеврске су заведене у земљишне књиге 1827. године. У засеоку Гошић тада је било уписано пет породица: Летуница, Клеут, Жежељ, Егић и Борак. Историјска катастарска карта доступна је на сајту maps.arcanum.com maps.arcanum.com : https://maps.arcanum.com/en/map/cadastral/ .

Економија

Село је гравитирало Ђеврскама, а мјештани су се запошљавали и у Шибенику, Задру, Бенковцу, Кистањам и Книну.

Школа и црква

У селу је постојала и радила четверогодишња Основна школа, све до њеног укидања 1977. године због мањка ученика, када је припојена Основној школи: "Сава Лежајић" у Ђеврскама.

У самом Гошићу није постојала велика црквена грађевина, већ је село одвајкада гравитирало оближњем добропољачком храму. Православна парохија којој припадају Гошић и околна села централизована је у селу Добропољци, где се налази црква Светог Георгија. Ова парохијална црква подигнута је (према подацима Епархије далматинске) око 1724. године и важи за једну од најбоље очуваних старих православних цркава у Далмацији. Гошић је током историје био филијално насеље добропољачке парохије – мештани су тамо крштавани, венчавани и учествовали у верским свечаностима. Данас је парохијско средиште Црква Светог Илије у Ђеврскама. Село има своје гробље, а до његовог грађења покојни су сахрањивани на гробљу Цркве Светог Георгија у Добропољцима и Цркве Светог Илије у Ђеврскама.

Страдање цивила у августу 1995. године

Након завршетка војне операције „Олуја“, у којој је почетком августа 1995. године хрватска војска преузела контролу над подручјем Книнске Крајине, село Гошић је остало готово потпуно празно. Међутим, у својим домовима остала је неколицина мештана, углавном старијих лица која нису могла или нису желела да напусте своје огњиште.

Дана 27. августа 1995., у селу је убијено осам српских цивила. Жртве су били мештани старије животне доби, међу којима и жене и мушкарци, већином из породице Борак. До злочина је дошло у миру, након што су борбена дејства престала, а село се налазило под контролом хрватских снага Фонд за хуманитарно право (2005), Registar ubijenih i nestalih Srba u Hrvatskoj 1991–1995, Београд.

За овај догађај је покренута истрага, а против више особа подигнуте су оптужнице, али је поступак обустављен 2002. године, и нико до данас није правоснажно одговарао. Овај злочин је документован у више извештаја организација за људска права и помиње се као један од најтрагичнијих примера страдања цивила у периоду након операције „Олуја“ „Suđenje za zločin u Gošiću: Oslobađajuća presuda“, Feral Tribune, бр. 975, 2005.

Сваке године, у августу, у Гошићу се одржава парастос жртвама, уз присуство породица, представника српске заједнице и верских великодостојника. Ово обележавање служи као подсетник на потребу за истином, правдом и достојанственим сећањем на све невине жртве рата Српско народно вијеће, Гласник СНВ, год. XXI, бр. 169 (август 2021), стр. 20–21.