Братишковци су насељено мјесто у Равним Котарима. Смјештени су на око 7 километара сјеверно од Скрадина. Административно припадају Граду Скрадину у Шибенско-Книнској жупанији. За вријеме СФРЈ, до 1991. године, припадало је бившој великој општини Шибеник.
Православна Црква Светог Николе из 1592. године, налази се у средишњем дијелу села. Слава села је Свети Петар и Павле (Петровдан), која се празнује 12. јула, а убрајана је у ред највећих сајмова у сјеверној Далмацији. Први одржавани сајмови у Братишковцима су били на Митровдан, али је то укинуто за време Аустроугарске управе [1].
У Братишковцима је постојала Основна школа Братство-јединство, која је покривала и околна села. Пољопривредна задруга је била надалеко позната. Постојала је и Омладинска организација.
Најпознатији Братишковљанац је Јандро Баљак, оснивач групе Јандрино Јато, која изводи народну музику карактеристичног звука, везаног за Србе у Далмацији.
Демографија
У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [2]:
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. |
| 375[нп. 1] | 535 | 495 | 556 | 682 | 711 | 530 | 591 | 847 | 663 |
Године 1880. Братишковци су бројали око 500 становника, а уочи Другог свјетског рата, у насељу живи око 680 житеља у 110 домаћинстава. У посљератном развоју, значајан чинилац напретка мјеста представља електрификација мјеста, 1966. и веома ојачана прометна повезаност од 1970, када је асфалтом прометницом село повезано са Скрадином и Шибеником.
Према попису из 1991. године, Братишковци су имали 582 становника, од којих 572 Срба, 4 Хрвата и 6 Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [3][4][5][6]:
| Година | Укупно | Срби | Хрвати | Југословени | Остали |
| 1961.[нп.2] | 621 | 600 | 16 | 3 | 2 |
| 1971. | 591 | 556 | 3 | 29 | 3 |
| 1981. | 607 | 523 | 5 | 73 | 6 |
| 1991. | 582 | 572 | 4 | 0 | 6 |
Презимена из Братишковаца
- Баљак — Православци, славе Ђурђевдан
- Врцка — Православци
- Вулиновић — Православци, славе Св. Николу
- Доброта — Православци, славе Св. Николу
- Ераковић — Православци, славе Св. Николу
- Карабува — Православци, славе Св. Николу
- Кричка — Православци, славе Св. Николу
- Лалић — Православци, славе Ђурђевдан
- Лемић — Православци
- Манојловић — Православци, славе Св. Николу
- Пјевалица — Православци, славе Св. Јована
- Скробоња — Православци, славе Св. Николу
- Тробоњача — Православци, славе Св. Николу
- Урукало — Православци, славе Св. Николу
- Шкробоња - Православци, славе Св. Николу
Напомене
[нп. 1] Напомена 1.
- нп.1 У попису 1869. године, садржани су подаци за насеље Горице.
- нп.2 Братишковци су 1961. године припадали општини Скрадин.
Референце
- 1.^ Борислав Шарић, Буковица и Котари ; Београд (1998), Завичајни клуб Ђеврсачког краја "Сава Бјелановић", Cobiss.sr-id: 132680967
- 2.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
- 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
- 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
- 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
- 6.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.