Археолошка зона „Градина Миодраг“ налази се у насељу Доњи Карин, на узвишењу које се на савременим топографским картама води под именом Миленково брдо. Ово узвишење представља вишеслојно археолошко налазиште, са траговима насељености од гвозденог доба, преко античког и средњовековног периода, све до новог века. Због континуитета насељавања и очуваних архитектонских остатака, зона је уписана у Регистар културних добара Републике Хрватске као непокретно културно добро (бр. З-6173) Ministarstvo kulture i medija Republike Hrvatske. Arheološka zona gradina Miodrag s ostatcima antičkoga Coriniuma i srednjovjekovnoga Karina [З-6173]. Регистар културних добара Републике Хрватске..
У време либурнске и потом римске власти, на овој локацији се налазио град под именом Corinium. Према доступним историјским изворима, Corinium је био основан у 3. веку нове ере, а након пада Западног римског царства постепено је изгубио значај. У раном средњем веку, насеље се развија под именом Карин, који се помиње у делу De Administrando Imperio византијског цара Константина VII Порфирогенита у 10. веку као један од хрватских градова Castles.nl. Karin Castle (Corinium). Приступљено 16. маја 2025.. Након 1102. године, Карин улази у састав хрватско-угарског краљевства, али током прве половине 15. века губи значај. Ипак, успева да се одржи до 1514. године, када га коначно освајају Османлије.
Остаци средњовековног утврђења, познатог у народу као Стари град Карин или Каринска тврђава, налазе се на врху брда на улазу у кањон изнад Каринског мора. У непосредној околини могу се уочити и рушевине више осматрачких кула, укључујући познату Шушину кулу, што указује на постојање обједињеног одбрамбеног система Mapy.com. Локација: Градина Миодраг, Доњи Карин [интерактивна карта]. Приступљено 16. маја 2025..
Иако се понегде назив Миодраг доводи у везу са самом тврђавом, вероватно се тај назив односи на средњовековнислој. Локација је слободно доступна, мада без обележене стазе, што посету чини изазовном, посебно лети када је терен обрастао и потенцијално настањен змијама.
Напомена о Синобадуши
У подножју археолошке зоне Градина Миодраг, на простору између цркве Светог Марка у засеоку Шуше и ушћа реке Каришнице, налазио се објекат познат у народу као кула Синобадуша. Према млетачким и локалним изворима, ова кула је у 17. веку припадала каринском диздару у време османске управе, а затим је 1684. године додељена Јовану Синобаду, војводи и истакнутом предводнику Срба у служби Млетачке републике. Кула је била стратешки постављена у оквиру ширег одбрамбеног система повезаног са тврђавом на Градини Миодраг, што додатно потврђује вишеслојни карактер војног присуства на овом простору.