Епископ Василије је био православни епископ који је у периоду од 1692. до 1693. године управљао Далматинском епархијом. Припадао је српској православној јерархији у време великих политичких и црквених промена након ослобођења Книнске крајине од Османлија.
Василије је у Далмацију дошао као избеглица из Босне 1692. године, након турских ратова и сеоба српског становништва. Његов долазак поклапа се са временом када је православно становништво Книнске крајине остало без непосредне црквене управе дабробосанских митрополита. Срби у Далмацији нису желели да се потчине грчком архиепископу који је резидирао у Млецима, па је народна жеља била да их духовно води српски епископ.
По молби верног народа, а уз сагласност и благослов патријарха Арсенија III Црнојевића, Василије је постављен за епископа далматинског 1692. године. Као своје седиште изабрао је Голубић код Книна, једно од важнијих села у том делу Далмације.
Млетачке власти су од епископа Василија тражиле да призна надлежност грчког архиепископа филаделфијског, који је боравио у Млецима. Василије је то одбио, желећи да сачува самосталност српске црквене организације у Далмацији. Суочен са притисцима власти, 1693. године напушта Голубић и Далмацију и враћа се у Босну Епархија далматинска Српске православне цркве, „Епископ Василије (1692–1693)“, званични сајт Епархије далматинске, доступно на: https://www.eparhija-dalmatinska.hr/Episkop-Vasilije-c.htm (приступљено 12. априла 2025)...
Историјски значај
Иако је ово постављење представљало први покушај организованог устројства православне црквене власти у Далмацији након турске владавине, епископ Василије се на тој дужности задржао веома кратко. Већ 1693. године, суочен са притисцима млетачких власти које су захтевале да се потчини грчком архиепископу у Млецима, Василије напушта Голубић и враћа се у Босну.
Његово краткотрајно деловање представља важну прекретницу и први траг покушаја успостављања самосталне српске православне епископије у Далмацији. Тек више од једног века касније, током француске управе над Далмацијом (1808–1810), Епархија далматинска ће бити званично институционално основана, са седиштем у Шибенику.