Варвариа - Бербера - Брибирска главица
Најстарији трагови живота на подручју Брибира откривени су у плодном пољу крај речице Брибишнице, где су на локалитету Криваче нађени остаци насеља из млађег каменог доба (око 4500. године п.н.е). Плодно поље се на западу протеже све до села Островица, а на споју тог поља и кршевите висоравни Буковице уздиже се пространа и стратешки значајна висораван позната као Брибирска главица, на око 300 метара надморске висине. Површина археолошке зоне износи више од 75.000 m².
На овом простору се могу уочити различити културни слојеви, од праисторије, преко римског периода, па све до средњег века. Прво значајније утврђење на Главици била је илирска (либурнска) градина, која је у 1. веку нове ере трансформисана у римски урбани центар са статусом муниципија (Municipium Varvaria), окруженог снажним каменим бедемима.
Након периода римског просперитета, насеље је страдало током сеоба народа, као и многа друга унутар западног дела Римског царства. Руинирани римски град касније насељавају Хрвати, који место називају Брибир. У 10. веку, у делу „De administrando imperio“ византијског цара Константина VII Порфирогенита, наводи се жупанија „Бербера“, што представља први писани траг средњовековног Брибира.
Највећи процват овај град доживљава у доба мочне племићке породице Шубић, у 13. и почетком 14. века. За време бана Павла I Шубића, Брибир практично функционише као неформална престоница хрватске државе. Након турске најезде и разарања града, плато Главице више није трајно насељаван — становништво се постепено повлачи у подножје.
Јелена Немањић, сестра српског цара Стефана Душана, удала се за хрватског племића Младена III Шубића, припадника моћне породице Шубић. Њихов брак био је израз јачања савеза између српске и хрватске властеле у доба када су обе династије тежиле ширењу утицаја дуж обала Јадрана и у залеђу Далмације. Иако не постоје прецизни докази да је Јелена стално боравила на Брибирској главици, то је у том периоду био главни политички и породични центар Шубића, те се с правом може претпоставити да је неко време боравила управо тамо. После смрти супруга, Јелена је преузела старање над сином Младеном IV Брибирским и привремено управљала градом Клисом, што говори о њеној активног политичкој улози и утицају који је имала у Далмацији.
Правни статус
Археолошка зона Брибирска главица има статус заштићеног културног добра Републике Хрватске и уписана је у Регистар културних добара као непокретно добро од националног значаја под категоризацијом „археологија“Registar.kulturnadobra.hr. Arheološka zona Bribirska glavica (Z-5036). Приступљено 1. маја 2025..
- Назив: Арехеолошка зона Брибирска главица
- Категорија: Заштићено културно добро – археологија
- Период обухвата: од око 4500. п.н.е. до 1684. н.е.
- Регистарски број: Z-5036 (Република Хрватска)
- Надлежност: Конзерваторски одјел у Шибенику
Галерија
