Породица Цетињанин у Млетачком катастру из 1709. године
Један од значајнијих докумената који сведочи о присуству породица српског порекла у Далмацији под млетачком управом јесте такозвани Млетачки катастар из 1709. године. У питању је попис становништва, земљишта и ратно способних мушкараца на простору такозваног Задарског округа, који је након Великог бечког рата (1683–1699) потпао под контролу Млетачке Републике. У овом попису Цетињанини су присутни у Горњем котару, у насељима Ислам Грчки, Биовичино Село и Колашац.
Катастар из 1709. године наводи Ивана, Радоја, Радојице и Тодора Цетињанина. У месту Ислам Грчки помиње се Иван Цетињанин, са четворочланим домаћинством у коме је један члан био способан за оружје; он је располагао са 23 кампа, 3 кварте и 101 таволом земље (8,7 хектара). У Доњем Биовичином Селу и Колашцу истиче се Радоје Цетињан, речени Корлат, син покојног Марка, са 16 чланова домаћинства и 4 способна за оружје, који је поседовао 56 кампова, 3 кварте и 99 тавола (односно око 20,8 хектара). У истом месту наводи се и Радојица Цетињан, са деветоро укућана, једним способним за оружје и земљом у обиму од 20 кампова, 1 кварте и 77 тавола (7,4 хектара). Ту је и Тодор Цетињан, син покојног Михајла, са такође девет чланова домаћинства и четири способна за оружје, који је обрађивао 31 камп, 3 кварте и 198 тавола (укупно 11,7 хектара). У Горњем Биовичином Селу поново се помиње Радоје Цетињанин, речени Корлат, овога пута без навођења података о домаћинству, али са 24 кампа, 1 квартом и 194 таволе земље (8,86 хектара). На крају, у истом селу помиње се и Тодор Поповић, речени Цетињанин, без наведеног броја укућана, али са земљиштем од 14 кампова, 2 кварте и 50 тавола (5,3 хектара) Marko Rimac, Zadarsko okružje na Mletačkom katastru iz 1709. godine: Treći dio – Gornji kotar, Državni arhiv u Zadru, Zadar, 2012..
Огранци породице Цетињанин у Далмацији: Корлати и Поповићи
У Млетачком катастру из 1709. године, посебну вредност имају детаљи о надимцима и пореклу појединаца, који омогућавају реконструкцију породичних огранака. Тако се у Доњем Биовичином Селу и Колашцу помиње Радоје Цетињан, речени Корлат, син покојног Марка, а у Горњем Биовичином Селу Тодор Поповић, речени Цетињанин. Ови записи указују на могуће разгранавање породице Цетињанин у различите лозе и презимена. У том контексту, данашње породице Поповић, православци који славе Светог Јована у Биовичином Селу, као и Корлати, православци који славе Светог Николу у Ивошевцима, могуће је да воде порекло управо од огранака некадашње породице Цетињанин.
Напомене
нп. 1, У Млетачком катастру за подручје Далмације из 1709. године, користио се посебан систем мерења површине земљишта заснован на такозваном падованском кампу. Према том систему: 1 кампа ≈ 3.655 m² = 4 кварте = 840 тавола, 1 кварта ≈ 914 m² = 210 тавола и 1 тавола ≈ 4,3524 m².